Ma nema veze sto si i ti otisao, ili sam te ispratila ... ili si tu
Prica se ponavlja, scenario se ne menja. Cak ni glavna glumica. Muska uloga se menja, ali i sam scenario za musku ulogu je isti.
I ne bojim se ja rastanaka, znam da su trebali da se dese. Ja se bojim audicija za sledecu musku ulogu, jer scenario znam. Ne znam samo ko ce ga procitati. Ko ce ga odigrati.
I ono sto sledi je tuga, razocarenje. Onda i to prodje, pomirim se sa svim, valjda je i to deo scenarija. Cak i deo u kojem se pitam da li stvarno nesto sa mnom nije u redu kad se to sve vrti u krug, i onda dodje dan kada krenem uzdignute glave dalje, sama, i kazem da necu vise dozvoliti nikom ...
I prica se ponavlja, glavni glumac je nov, tek pristigao. Mislim da je sad nesto drugacije, izgleda da je samo preleteo preko scenarija, ili je procitao pogresan. Ima nekih izmena. Ipak, cudno je sve, ne verujem da je doslo do promene scenarija jer moja uloga je jos uvek ista.
Pitam se, da li to stvarno svaki ima svoj scenario, ali da samo ja uvek imam istu ulogu. Ostaje mi da vidim sta ce biti. Izgleda da je moja kopija scenarija jos negde tamo ... nisam jos stigla da vidim sta ce biti ... osim da ce jednom doci kraj ...
I zato, nek ide zivot ... doslo nam je prolece, zar da ga pokvarim analizom nekog glupog scenarija ... pisacu ja u hodu, svoj sopstveni i sama birati glumce za svoje predstave, na ovoj pozornici sto se zivot zove ...
